Mnogi sporovi mogli bi daleko brže i jeftinije da budu rešeni uz posredovanje, ali u Srbiji malo ko se odlučuje na to
Umesto da se komšije godinama „vuku” po sudovima zbog međe koja deli njihove njive, problem bi mogli da reše daleko brže i jeftinije uz pomoć – posrednika. Medijacija kao način rešavanja spornih pitanja između „zavađenih strana” nedovoljno se koristi u našoj zemlji, uprkos svim prednostima u odnosu na rešavanje spora kroz sudski postupak. Mnoge situacije koje bi mogle u relativno kratkom roku da budu okončane uz posredovanje, godinama čekaju sudski epilog, dok se sudski troškovi gomilaju i na kraju često budu daleko veći od sume kojom bi rezultirao postupak posredovanja.
Ako bismo kroz kolone „za” i „protiv” upoređivali medijaciju i sudski postupak, čini se da sve ide u prilog opredeljivanju za postupak posredovanja. Medijacija je jeftinija, rasterećena stega formalnosti sudskog postupka, a javnost je isključena, tako da sve o čemu su učesnici govorili, i koje god da su predloge iznosili – ostaje iza zatvorenih vrata. Isto tako, od posredovanja se može odustati tokom čitavog postupka. Ne treba zanemariti ni to što bi opredeljivanje za medijaciju rasteretilo i srpske sudove velikog broja predmeta.
Ministarstvo pravde nema tačan podatak o tome koliko je postupaka pokrenuto i okončano sporazumom između strana u postupku medijacije. Kako objašnjavaju, prema zakonu posrednici su dužni da im podnose godišnji izveštaj o obavljenim posredovanjima.
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU