Medijacija, kao stara alternativna tehnika rešavanja sporova, prihvaćena uveliko i tradicionalno u razvijenim demokratskim zemljama na svim meridijanima u kojima parničenje nije deo kulture, dobija u poslednje vreme skroman zamah i u Srbiji. Obično završava na jednom sastanku, ukoliko postoji volja strana u sporu da se sporno pitanje reši na prihvatljiv način.
Rešavanje spora putem medijacije, koja, nažalost, kod nas nije zaživela u punom obimu, pokreće jedna strana ili obe zajedno, ili njihovi advokati, kontaktiranjem medijatora s liste koja se nalazi na sajtu Ministarstva pravde, ali sve češće i po preporuci građana koji su već učestovovali u medijaciji. Ukoliko strane uz pomoć posrednika usaglase stavove i nađu rešenje za sporno pitanje, medijacija se završava sporazumom koji obe strane potpisuju. Taj sporazum predstavlja saglasnu volju strana i nije izvršna isprava. Ipak, overom kod notara može to postati, što znači da bi se mogao prinudno izvršavati bez vođenja parničnog postupka. U prednosti takvog vida rešavanja sporova kod stranaka se nameću poverljivost i mnogo manji troškovi od parničenja, uz uštedu vremena.
– Medijatori koriste, pre svega, veštine komunikacije i pregovaranja, ali ne donose odluku u sporu niti imaju mogućnost nametanja rešenja – kaže za „Dnevnik“ novosadski advokat i medijatorka Slavenka Gavrić Čukvas.
Ona navodi da u praksi strane retko traže da se sporazum overi, pošto je smisao sporazuma da se očuvaju dobri odnosi između strana u sporu i da se očuva međusobno poverenje.
Rešavanje spora putem medijacije dovodi do značajne uštede troškova, pošto se ne plaćaju skupe sudske takse, naknada za zastupanje advokatu se plaća za samo jedan sastanak, a ne za pet-šest, ne plaća se sastav podnesaka, troškovi izlaska veštaka i svedoka i drugi troškovi koji obično prate sudski postupak. Prednost medijacije je i u tome što joj je trajanje vremenski ograničeno pa se skraćuje vreme vođenja sporova u sudskom postupku, čiji je ishod uglavnom neizvestan. Osim toga, dolazi do rasterećenja sudova od nerešenih predmeta.
– Strane imaju mogućnost da pristupe posredovanju i pre pokretanja sudskog postupka, kao i u toku postupka, sve do zaključenja glavne rasprave. Sud će da uputi stranke na medijaciju ili na informativno ročište za medijaciju u skladu sa zakonom, odnosno da im ukaže na mogućnost vansudskog rešavanja spora medijacijom ili na drugi sporazuman način. Na pripremnom ročištu sud će upoznati stranke s njihovim pravom da spor reše medijacijom – objašnjava Slavenka Gavrić Čukvas.
Novosadski advokat i medijatorka Gordana Aleksić za naš list naglašava da u bilo kojoj fazi medijacije strane mogu odustati i spor uputiti u neki drugi postupak radi rešavanja. Obavezna je i poverljivost, koja podrazumeva da svi predlozi, izjave, ponude iznete u toku medijacije u cilju zaključenja sporazuma, ne mogu biti korišćeni u drugim postupcima, niti u javnosti, osim ukoliko se strane drugačije ne dogovore. To obavezuje sve učesnike u postupku posredovanja, kako posrednika, tako i obe strane, ali i njihove zastupnike, punomoćnike, treća lica koja prisustvuju postupku posredovanja. Gordana Aleksić navodi i da je obavezno isključenje javnosti jer je medijacija „strogo privatan proces“, za razliku od sudskog, koji je javan.
– Postupak posredovanja sprovešće se bez odlaganja, u najkraćem mogućem roku – kaže Gordana Aleksić. – Sporazum se u velikom broju slučajeva postiže nakon jedne ili dve medijacijske sesije, za čije organizovanje je potrebno najviše nekoliko meseci.
Po njenim rečima prednosti medijacije se ogledaju i u „manama“ sudskih postupaka, koji, najpre, dugo traju, strogo su formalni, sukobi među stranama se još više produbljuju, troškovi su visoki, kako sudskih taksi, tako i zastupanja… Ona pojašnjava da strane koje se sporazumeju da svoj spor reše putem posredovanja prvo potpisuju Sporazum o pristupanju medijaciji, koji potvrđuje dogovor o ulasku u medijaciju i izboru medijatora. Na kraju, ukoliko strane postignu sporazum o problemu radi kojeg su i pokrenule postupka posredovanja, zaključuju Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja, koji ima snagu izvršne isprave.
M. Vujačić
Ceo postupak gotov za dva-tri meseca
– Okvirno bi se moglo reći da organizacija postupka posredovanja može trajati dva ili tri meseca. Naravno, imajući u vidu da se čitav postupak zasniva na dobrovoljnosti i u dogovoru strana i posrednika, međusobno, vremenski okvir trajanja od izbora medijatora-posrednika i zaključenja sporazuma može biti kako kraći, tako i duži od navedenog vremenskog okvira. Svaki postupak posredovanja je specifičan. U pojedinim postupcima posredovanja dovoljna je jedna sesija, u drugima slučajevima više, pa i odlaganje postupka posredovanja na dva ili više dana, kada su u pitanju kompleksni predmeti – ukazuje Gordana Aleksić.